FAQ

The Muslim exodus and the emergence of the modern Serbian State in the first half of the 19th century

Data publikacji: 19.09.2023

Prace Historyczne, 2021, Numer 148 (2), s. 301 - 314

https://doi.org/10.4467/20844069PH.21.023.13860

Autorzy

Krzysztof Popek
Uniwersytet Jagielloński w Krakowie, Polska, ul. Gołębia 24, 31-007 Kraków
https://orcid.org/0000-0001-5864-5264 Orcid
Wszystkie publikacje autora →

Tytuły

The Muslim exodus and the emergence of the modern Serbian State in the first half of the 19th century

Abstrakt

One of the main goals of Serbian Uprisings was to banish Muslims from the Serbian lands. After creation of the modern Serbian state, Serbia’s status was still that of a half-autonomic province, and so its authorities tried to use agreements with the Sublime Porte to achieve this goal. Although Ottoman authorities repeatedly permitted the eviction of the Muslim population from the Principality, later on they did not implement the agreements, taking advantage of the weak Serbian position. In 1833, however, things changed: The Sublime Porte allowed the Serbian authorities to banish Muslims from their territory, including the six nahiyahs then incorporated into the Serbian state (Krajina, Crna Reka, Paraćin, Kruševac, Stari Vlah and Jadar with Rađevina).

* The research presented in this article was financed by the grant of the Polish National Science Center: The Balkan Migration Processes in the 19th Century. Cases of Bulgaria and Serbia (2017/25/N/HS3/00576).

Bibliografia

Pobierz bibliografię
Archival Sources
Archive of Serbia, Belgrade (Архив Србије, AС): МУД-П (Министарство унутрашњих дела – Полицајно одељење).
Foreign Office Archives, Public Record Office, London (FO): 78 (Political and Other Departments: General Correspondence before 1906, Ottoman Empire), 421 (Confidential Print South-East Europe, Bulgaria: Correspondence), 224 (Consulate, Serbia, Ottoman Empire: Letter Books), 260 (Consulate and Legation, Serbia: General Correspondence).
Printed Sources
Архивска граћа за несеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша (1815–1839), ур. Т. Р. Ђорђевић, Београд–Земун 1926.
Грађа за историју првог српског устанка, ур. Р. Петровић, Београд 1954.
Дипломатско представништо Србије у Цариграду, т. 1: 1830–1858, прир. М. Перишић, А. Марковић, С. Рајак, Београд 2015.
Дипломатско представништо Србије у Цариграду, т. 2: 1859–1868, прир. М. Перишић, А. Марковић, С. Рајак, Београд 2015.
Живети у Београду. Документа Управе града Београда, књ. 1: 1837–1841, ур. Б. Прпа, Београд 2003. 
Живети у Београду. Документа Управе града Београда, књ. 2: 1842–1850, ур. Б. Прпа, Београд 2004.
Турци са стране кнезу Милошу. Фонд Књажеске канцеларије. Документи на турском језику Архива Србије, прев. и прип. М. Маринковић, Београд 2009.
Христић Н., Пре педесет година. Чурук-чешма, бомбардовањe Београда 3–5 јула 1862, Београд 1912.
Literature
Bandžović S., Deosmanizacija Balkana i Bošnjaci: ratovi i muhadžirska pribježišta (1876.–1923.), Sarajevo 2013.
Đorđević Ž., Čukur-česma 1862. Studija o odlasku Turaka iz Srbije, Beograd 1983.
Höpken W., “Der Exodus: Muslimische Emigration aus Bulgarien im 19. und 20. Jahrundert” [in:] Osmanen und Islam in Südosteuropa, Hrsg. R. Lauer, H. G. Majer, Berlin–Boston 2014, pp. 303–433.
Immig N., “The ‘New’ Muslim Minorities in Greece: Between Emigration and Political Participation, 1881–1886,” Journal of Muslim Minority Affairs 2009, vol. 29, no. 4, pp. 511–522.
Katsikas S., “Millet Legacies in a National Environment: Political Elites and Muslim Communities in Greece (1830s–1923)” [in:] State-nationalisms in the Ottoman Empire, Greece and Turkey: Orthodox and Muslims, 1830–1945, eds. B. Fortna, S. Katsikas, D. Kamouzis, P. Konortas, Abingdon–New York 2013, pp. 47–84.
Kršljanin N., “The Land Reform of the 1830s in Serbia: The Impact of the Shattering of the Ottoman Property System,” ВестникСПбГУ. Право2017, т. 8, вып. 1, pp. 26–41.
Luković M., “Development of the Modern Serbian State and Abolishment of Ottoman Agrarian Relations in the 19th Century,” Český lid 2011, vol. 98, no. 3, pp. 281–305.
Madžijamić M., Od tradicije do identiteta. Geneza nacionalnog pitanja bosanskim muslimana, Zagreb 1990.
McCarthy J., Death and Exile: The Ethnic Cleansing of the Ottoman Muslims 1821–1922, Princeton 1996.
McCarthy J., “Muslim in Ottoman Europe: Population from 1880 to 1912,” Nationalities Papers 2000, vol. 28, no. 1, pp. 29–43.
Pavlović V., “La naissance du concept des minorités dans les Balkans au XIXe siècle le cas de la Serbie” [in:] Minorities in the Balkans. State policy and interethnic relations, ed. D. Bataković, Belgrade 2011, pp. 33–48.
Popek K., “Geneza, przebieg oraz znaczenie powstań serbskich (1804–1814),” Studenckie Zeszyty Naukowe IFS UJ 2014, t. 6, nr 2, pp. 77–90.
Popek K., “Muslim Emigration from the Balkan Peninsula in the 19th Century: A Historical Outline,” Zeszyty Naukowe UJ. Prace Historyczne 2019, vol. 146, no. 3: Migrations, Migrants and Refugees in 19th–21st Centuries in the Interdisciplinary Approach. Selected Topics, eds. P. Sękowski, O. Forcade, R. Hudemann, pp. 517–533.
Popovic A., L’Islam balkanique, Les Musulmans du Sud-Est européen dans la période post-ottomane, Wiesbaden 1986.
Protić M.S., “Migration Resulting from Peasant Upheavals in Serbia during the XIXth century” [in:] Migrations in Balkan History, ed. N. Tasić, Belgrade 1989, pp. 91–96.
Skrzeszewska M., “Poturica gori od Turčina or...? The Influence of Islam on ‘Our Muslims’ in Serbian Nationalistic Discourse (Review from the Second Half of the 19th Century to the 1920s)” [in:] Turkish Yoke or Pax Ottomana. The Reception of Ottoman Heritage in the Balkan History and Culture, eds. K. Popek, M. Skrzeszewska, Kraków 2019, pp. 111–130.
Turan Ö., The Turkish Minority in Bulgaria (1878–1908), Ankara 1998.
Ђорђевић Т.Р., “Вароши у Србији за време прве владе кнеза Милоша Обреновића” [in:] Насељавање Србије. Насеља, порекло, становништва, обичаји, прир. Б. Челиковић, Београд 2011, pp. 783–806.
Игнић С., “Муслиманска имања у Ужицу” [in:] Ослобођење градова у Србији од Турака 1862–1867. године, ур. В. Чубриловић, Београд 1970, pp. 377–386.
Јанковић З., Пут у Цариград. Кнез Михаило, предаја градова и одлазак Турака из Србије, Београд, 2006.
Љушић Р., Кнежевина Србија (1830—1839), Београд 1986.
Милићевић Ј., “Историја предаје турских градова у Србији српској влади 1867. године” [in:] Ослобођење градова у Србији од Турака 1862–1867. године, ур. В. Чубриловић, Београд 1970, pp. 243–249.
Назърска Ж., Българската държава и нейните малцинства 1878–1885 г., София 1999.
Насељавање Србије. Насеља, порекло, становништва, обичаји, прир. Б. Челиковић, Београд 2011.
Паларе М., Балканските икономики 1800–1914 г. Еволюция без развитие, прев. M. Кондакова, София 2005.
Поповић Б., Дипломатска историја Србије, Београд 2010.
Срдановић-Бараћ О., Српска аграрна револуција и пољопривреда од кочине крајине до краја прве владе кнеза Милоша (1788–1839.), Београд 1980.
Тодоров Н., Балканският град XV–XIX век. Социално-икономическо и демографско развитие, София 1972.
Тодоровић M., “Хатишерифи из 1830. и 1833. године и земљишна својина у Србији,” Зборник радова Правног факултета у Нишу 2012, бр. 62, pp. 463–478.

Informacje

Informacje: Prace Historyczne, 2021, Numer 148 (2), s. 301 - 314

Typ artykułu: Oryginalny artykuł naukowy

Tytuły:

Polski:

The Muslim exodus and the emergence of the modern Serbian State in the first half of the 19th century

Angielski:

The Muslim exodus and the emergence of the modern Serbian State in the first half of the 19th century

Autorzy

https://orcid.org/0000-0001-5864-5264

Krzysztof Popek
Uniwersytet Jagielloński w Krakowie, Polska, ul. Gołębia 24, 31-007 Kraków
https://orcid.org/0000-0001-5864-5264 Orcid
Wszystkie publikacje autora →

Uniwersytet Jagielloński w Krakowie, Polska, ul. Gołębia 24, 31-007 Kraków

Publikacja: 19.09.2023

Status artykułu: Otwarte __T_UNLOCK

Licencja: CC BY-NC-ND  ikona licencji

Udział procentowy autorów:

Krzysztof Popek (Autor) - 100%

Korekty artykułu:

-

Języki publikacji:

Angielski